72 sata u Berlinu sa Selmom Selman

U Berlin sam najčešće odlazila zbog klabinga, u ranim dvadesetim tokom studija. Nikada neću zaboraviti moj prvi susret sa dugim redom ispred Berghaina, i neizvesnost da li ću proći čuveni face control ili ne. Trema kao pred ispit. Iz nekog razloga i tog, i svakog sledećeg puta, djuskala sam na podijumu uz Richie Hotiwna do jutra. U Berlin sam se često i vraćala, ali sve manje i manje zbog žurki. Tokom godina više me nisu zanimali partiji do jutra već muzeji i male galerije, fast food sam zamenila lokalnim berlinskim restoranima, a fast fashion obaveznim vintage adresama. Ovog maja sam imala sreće da me kroz Berlin sprovede Selma Selman, umetnica, aktivistkinja, pa i koleginica, s obzirom na to da je urednica aktivizma u Vogueu Adria, koja nakon godina života između Bihaća, Banja Luke, Budimpešte, Sirakuze, New Yorka i Washingtona, danas Berlin zove svojim domom. Grad koji pulsira slobodom, u kome može bez zadrške da izrazi sve što jeste, grad u kome se umetnost tesno sudara sa avangardom, a novi talas diše iza svakog ugla. Šetajući sa njom kroz njoj omiljene delove grada, otkrila sam sasvim drugačiji Berlin, onaj van turističke mape. Ova priča kreće u njenom stanu, u kvartu Wilmdrsdorf, u prostoru punog karaktera. Pokazala nam je da Brerlin nije samo Berghain i tehno scena po kojoj je inače poznat već i skupina neverovatnih mesta i da je, i dalje, tačka susreta za umetnike i kreativce iz čitavog sveta.

ChertLüdde: Galerija koja me je pronašla

Adresa: Hauptstraße 18, 10827 Berlin

„ChertLüdde galerija postoji skoro 20 godina, osnovala ju je Jennifer Chert, koju smo danas i upoznali. Imaju sjajan i raznolik izbor umetnika, kako mlađih tako i starijih, a takođe su i jedna od galerija koja me zastupa. Počeli smo da sarađujemo prošle godine. Glavni razlog zašto sam želela da vas odvedem tamo jeste izložba Álvara Urbana, njegovi radovi u meni bude osećanja koja nijedan drugi umetnik ne izaziva. Imerzivne instalacije brišu granicu između sećanja i fikcije, ima tu nečeg istinski lepog, posebno u ovim instalacijama koje su ovde prikazane. Prostor koji on rekreira koristi LGBT+ zajednica za susrete, a izložba prikazuje potrebu za osećajem zajedništva. Neophodnost da se sretnete sa „svojima“ u prostoru koji je bezbedan, čak i ako je javni.“

Hamburger Bahnhof (HMB): Mesto gde sam oduvek želela da budem

Adresa: Invalidenstraße 50, 10557 Berlin

„Još jedna lokacija koju sam zaista želela da vam pokažem jeste Hamburger Bahnhof. To je jedan od najvećih (ako ne i najveći) muzej u Berlinu. Sećam se da sam prvi put tamo otišla pre desetak godina – jedan od prvih umetnika čije sam radove videla bio je Joseph Beuys, pionir konceptualne umetnosti, koji je brisao granicu između umetnosti i društvene prakse. Nikada ne bih pomislila da ću jednog dana izlagati pored njega. Zato sam veoma ponosna što je moj rad sada deo njihove stalne postavke Kolekcija za 21. vek. Platina i dalje ima važnu ulogu u mom radu, to je jedan od najvažnijih radova koje sam uradila sa svojim babom. To je delo u kojem sam počela da preispitujem transformativni aspekt starog metala – od nečega što ljudi vide samo kao otpad, stvaram predmete od plemenitih metala pronađenih u katalizatorima.“

„U najvećem prostoru muzeja nalazi se izložba Kláre Hosnedlove, embrace. Prostor zaista deluje kao da nismo više u Berlinu, ni u Nemačkoj, ni na ovoj planeti. Iskustvo kretanja kroz izložbu sa tim ogromnim slikama, velikim tekstilima, zvučnim instalacijama dalo mi je osećaj kao da sam u naučno-fantastičnom filmu u kojem su svi posetioci zapravo glumci. Želim da joj čestitam na ovoj sjajnoj izložbi. Mislim da je ovo njena prva velika samostalna izložba u Nemačkoj, što je veliki uspeh.“

KW: Na izložbi prijatelja Miloša Trakilovića

Adresa: Auguststraße 69 10117 Berlin

„KW je još jedna veoma zanimljiva institucija u Berlinu, a trenutno je postavka mog dobrog prijatelja Miloša Trakilovića, Not a Love Song. Miloš je poznat po svojim instalacijama i radovima u formatu vremenski definisanih medija, a u ovoj izložbi se vratio u prošlost, vreme pre nego što je rat u Jugoslaviji uopšte počeo. Za mene je praznina koju zauzimaju stalci za mikrofone zapravo cela poenta, praznina tog prostora stvara delo, stvara nešto što će nastaviti da postoji i razvija se čak i nakon zatvaranja izložbe. Zvuk me podseća na nešto što sam čula kao dete, ali istovremeno i na jedno teško vreme za sve nas.“

Do you read me?! Mesto za kupovinu artsy magazina i knjiga

Adresa: Auguststraße 28, 10117 Berlin

„Knjižara se nalazi vrlo blizu KW-a, uvek imaju sjajne nove knjige koje možete kupiti i pročitati na klupi ispred. Kada smo je posetili, upravo je izašlo novo izdanje magazina TUSH , bila sam deo tog broja i bilo je slatko konačno videti sebe u štampi. Svakako biste trebali da bacite pogled.“

Mesto za ***vintage shopping*: Kryza**

Adresa: Hermannplatz 8, 10967 Berlin

„Sada vas vodim na Hermannplatz, u mesto koje i dalje smatram alternativnim, Kryza. Upoznala sam Maju i Adama pre nekoliko godina, i jedni su od najdivnijih ljudi koje sam upoznala u Berlinu. Mislim da rade sjajan posao sa Kryzom. Ranije sam iznajmljivala njihovu odeću za performanse i otvaranja izložbi. Imaju komade mojih omiljenih dizajnera poput Vivienne Westwood, Ricka Owensa i Alexandera McQueena, ali i interesantne stvari manje poznatih dizajnera. Da budem iskrena, jednostavno volim da dolazim ovde i oblačim se – to me čini da se osećam lepo. Volim da nosim odeću, ne želim da ona nosi mene.“

Mein Ahorn: Transcedentalno iskustvo

Adresa: Hermannplatz 8, 10967 Berlin

„Nuša (fenomenalna fotografkinja koja je snimila sve ove fotografije) i ja smo razmišljale šta još možemo da posetimo u Berlinu. Setile smo se ovog malog, novog prostora koji je prilično blizu Kryze. Tamo smo upoznale Salvatorea, performera koji živi u Berlinu, a poreklom je iz Čilea. Rekao nam je da je događaj koji su organizovali posvećen slavljenju života u smrti – nešto što mi je u ovom trenutku posebno značajno. Ostali smo u kontaktu, pozvao me je na još jedan performans koji uskoro priprema. To je ono što volim kod velikih gradova – uvek ćete upoznati nekog novog, i mnogi ljudi žele da podele svoja iskustva. Povežete se sa svima – to je nešto posebno.“

Moj stan: Jutro u gradu koji diše slobodu

„Preselila sam se u Berlin pre nekoliko meseci, nakon moje velike izložbe u Stedelijk muzeju u Amsterdamu. Berlin je zanimljiv grad sa vrlo složenom istorijom, ali i dalje ima dušu poput Njujorka, mesto gde imate osećaj da ste deo nečeg većeg, nečeg smislenog. Nakon svih poslovnih obaveza kao što su sastanci, slikanje i priprema izložbi (svaki ručak postaje poslovni), konačno mogu da se vratim u svoj stan. Osećam da je to moje mesto za disanje i omiljeni deo dana mi je kada mogu da se opustim i čitam knjigu. Pre neki dan sam primetila da sam pročitala sve knjige na polici, pa sada moram da kupim nove kako bih zadovoljila potrebu za čitanjem. Konačno sam nabavila novu knjigu koju želim da preporučim – Brnjica za veštice Dubravke Ugrešić. Bila je hrvatsko-holandska spisateljica i esejistkinja, poznata po esejima i romanima koji istražuju teme egzila, identiteta, raseljenosti i krhkosti sećanja.“