5 pitanja o održivosti: Staša

Ne mareći za modne trendove koji se hitro menjaju, poigravajući se sa našom percepcijom lepog, pulska dizajnerka Staša Doblanović Randall od 2015. godine, kada je zvanično osnovala svoj brend STAŠA, nepokolebljivo gradi svoju modnu priču fokusiranu na minimalizam i klasiku. Dok je živela i radila u Londonu, usavršavala je zanat dok je stažirala u luksuznom brendu Roland Mouret, a u rodnu Pulu se vratila nakon sedam godina „lutanja“ svetom i osnovala studio. Ali još od samih početaka, Staša je imala viziju koje se beskompromisno držala gradeći je na minimalističkoj estetici koju je nemoguće vremenski odrediti jer „igra“ na kartu svevremenosti, pa je na principima održivog poslovanja koje je protkala kroz svaki segment svog brenda – od upotrebe tkanina sa sertifikatima koji osiguravaju visoki standard kvaliteta i ekološke prihvatljivosti, preko kvalitetne izrade koja garantuje dugotrajnost predmeta pa sve do inovativnog pristupa dizajnu.

Na istim principima počiva i njena najnovija kolekcija za jesen/zimu 2024/25 koju je nazvala 17.11 po datumu svog rođendana. Kao i sve modne priče koje su joj prethodile, i ova, fokus stavlja na minimalističku eleganciju i spajanje klasičnih silueta sa savremenim twistom. Ipak usredsređenost na minimalizam nije samo pitanje estetskih preferencija dizajnerke, već i njene lične i poslovne filozofije: želje da svojim kreacijama doprinese kontinuiranom nošenju odevnih predmeta koji se jednostavno kombinuju sa drugim i koji će podjednako biti privlačni i godinama nakon što su nastali.

S obzirom na to da je reč o pojmu o kojem stalno govorimo, a neretko mislimo samo na njegov ekološki segment, kako ti shvataš održivost i kako si principe održivosti uključila u svoje poslovanje?

Za mene, održivost predstavlja odgovornost prema okolini i svemu što me/nas okružuje. Nije reč samo o ekološkim tkaninama, već o celom pristupu – od etičke proizvodnje, kvaliteta, do stvaranja komada koji traju. U STAŠA DESIGN, održivost je temelj svih odluka. Biram materijale koji su ekološki prihvatljivi, proizvodim lokalno kako bih smanjila emisije i fokusiram se na vanvremenski dizajn koji podstiče na dugoročnu upotrebu, a ne brzu potrošnju. Umesto masovne proizvodnje, radim u manjim serijama ili po narudžbini. Ovaj način rada smanjuje otpad i sprečava gomilanje viškova.

Koji kriterijumi se najvažniji pri odabiru materijala koje koristiš u izradi svojih kolekcija? Kako brendovi danas mogu biti najsigurniji da koriste ekološki prihvatljive tkanine?

Najvažniji kriterijumi su poreklo materijala, proces proizvodnje i njegov uticaj na okolinu. Preferiram organske i reciklirane tkanine, materijale sertifikovane međunarodnim standardima kao što su GOTS (Global Organic Textile Standard) ili OEKO-TEX. Brendovi mogu biti sigurniji kroz saradnju sa pouzdanim dobavljačima, transparentnost u lancu distribucije i proveru sertifikata koji garantuje ekološku prihvatljivost. Već dugi niz godina radim s istom proizvodnjom iz Holandije pa i sa malim proizvođačima kad su u pitanju manje količine posebnih materijala poput bambusove svile.

Što se materijala tiče, otkriću vam uzbudljiv projekat na kojem radim već nekoliko meseci. Kao deo mog predanog pristupa održivosti, skupljam ostatke tkanina koji mi ostaju prilikom krojenja. Umesto da ih bacam i stvaram otpad, trudim se da recikliram što je više moguće. Proces je istovremeno inovativan i održiv: svaki komad ostatka pažljivo se reže u tanke trake koje zatim spajam u veću celinu pomoću posebnog topljivog najlona. Najlon, koji se rastapa u vodi, omogućuje povezivanje slojeva u novu tkaninu, stvarajući materijal koji je potpuno unikatan – i vizualno i teksturalno. Kako bih smanjila negativan uticaj mikroplastike koju najlon može ispuštati tokom pranja, koristim specijalne mrežice za pranje kako bih zaštitila vodene ekosisteme.

Ovaj eksperiment nije samo tehnički izazov, već i moj način da reinterpretiram koncept otpada kao izvora kreativnosti. Krajnji rezultat je materijal koji ne samo da priča priču o održivosti, već otvara beskrajne mogućnosti za dizajn unikatnih, vanvremenskih komada. Ova nova tkanina uskoro će pronaći svoje mesto u mojim kolekcijama. Svaka kreacija biće poput nosivog umetničkog dela, osmišljena za one koji razumeju vrednost mode sa pričom i svrhom.

Tvoj modni rukopis je vrlo minimalistički i klasičan. Da li je“ignorisanje“ kratkoročnih trendova i kreiranje odeće koja odoleva hitrim promenama takođe svojevrsni doprinos održivom sistemu? Svi tvoji komadi ustvari izgledaju kao da su deo jedne pomno osmišljene capsule garderobe.

Ako pitate mene, apsolutno! Ignorisanje kratkoročnih trendova deo je mog svesnog pristupa. Moj cilj je stvoriti komade koji su vanvremenski, koji se lako međusobno kombinuju, što omogućuje klijentima da izgrade capsule garderobu sa manjim brojem kvalitetnijih i dugotrajnijih komada. To je način da moda postane održivija jer smanjuje potrebu za čestom kupovinom i gomilanjem.

Klima se u poslednje vrieme poprilično promenila, a modne sezone koje su nekad pratile godišnja doba više nemaju toliko smisla koliko su nekad imale. Kako bi moda mogla da se prilagoditi tome da ne stvara više od onoga što je smisleno i nužno?

Moda mora usvojiti fleksibilniji pristup proizvodnji. Umesto strogo sezonskih kolekcija, trebala bi da se usmeri na tzv. seasonless modu – komade koji su prilagodljivi za nošenje tokom cele godine. Ograničena serijska proizvodnja i fokus na realnu potražnju, umesto hiperprodukcije, ključni su za smanjenje otpada i bolje prilagođavanje potrebama tržišta. Primer iz mojih kolekcija su letne haljine koje mogu da se nose i tokom hladnijih dana – jednostavno ih kombinujte sa košuljom ili drugim slojevima odeće ispod. Na taj način svaki komad postaje svestran, dugotrajan i prilagodljiv različitim sezonama i prilikama.

Kako svojim ličnim odevanjem doprinosiš održivijem sistemu? Uočavaš li neke promene u osvešćenosti publike danas i one od pre, recimo, desetak godina?

Praktikujem ono što i dizajniram – biram kvalitetne, svestrane komade, često nosim sopstvene dizajne i podržavam lokalne brendove. Svesnost publike definitivno raste. Pre desetak godina razgovor o održivosti bio je retkost, dok danas sve više ljudi postavlja pitanja o poreklu tkanina, procesu proizvodnje i načinu održavanja odeće. To je znak pozitivne promene i motivacija za dalje građenje održivije modne industrije. Vrlo je važno biti transparentan kao brend. Za manje brendove, dodatna prednost leži u mogućnosti pričanja cele priče o procesu – od ideje i odabira materijala do izrade. Upravo ta autentičnost stvara dublju povezanost sa publikom i naglašava vrednost održive mode.

Photo: Senja Vild
Model: Ivana Vukušić
MUA/Hair: Lea Bilić