5 jednostavnih navika koje su mi pomogle da se vratim aktivnom čitanju

Priznajem: moj mozak više nije u stanju u kom je bio pre pandemije koronavirusa. Sećam se, oko kreveta u sobi uvek sam imala par hrpica knjiga, podeljene na one koje trenutno čitam i one koje ću da čitam uskoro, a gotovo svako veče provela bih entuzijastično okrećući stranice romana čekajući da vidim kakva sudbina čeka junake. U jednom trenutku čitala sam više knjiga nedeljno, uglavnom zato što je moje slobodno vreme – kog je tada, istini za volju, bilo mnogo više – bilo posvećeno samo čitanju. A onda se desio preokret. Video snimci kratkog formata okupirali su društvene mreže i uvukli me u svoj neobuzdani vir sadržaja. Listanje stranica sam, nažalost, zamenila skrolovanjem. Nije to bilo zbog toga što sam prestala da uživam u čitanju, već zato što nisam mogla da se oduprem želji da knjige upijem odmah, u trideset sekundi, baš onoliko koliko je potrebno da pogledam jedan video pre nego što se prebacim na sledeći.

Međutim, kada sam počela tako da se osećam, shvatila sam da je vreme za promene. Jedna od brojnih zanimljivih stvari u vezi sa ljudskim mozgom je ta što može da se istrenira. A baš kao što sam ga, nesvesno, naučila da je listanje društvenih mreža najbolji izvor dopamina, znala sam da isto tako (uz mnogo truda) mogu da ga naučim da ponovo bude fokusiran. A, iako moram iz dana u dan svesno da se trudim, uspelo mi je. Vratila sam se čitanju i ponovo zavolela činjenicu da je ova aktivnost inherentno spora. U knjigama ne mora i ne treba sve da se desi odmah, što je sušta suprotnost savremene svakodnevnice. I upravo ono što, po mom mišljenju, svima treba. Momenat da usporimo. Trenutak u kom nismo preopterećeni. Odmor.

Navići se na svakodnevno čitanje nije bilo jednostavno, na isti način na koji je ostaviti telefon u drugoj prostoriji danas teško, ali vredelo je. Ukoliko sanjarite o tome da se ove jeseni sa knjigom ušuškate ispod omiljene dekice, ovih 5 jednostavnih navika moglo bi vam pomoći da se vratite čitanju.

Courtesy of Memento Films

1. Zaboravite na pritisak

Glavna greška koju sam pravila pokušavajući da čitam, a zbog koje su moji pokušaji bili poprilično neuspešni jeste to što sam na sebe stavljala previše pritiska. Gledajući korisnike BookToka i BookTubea online, koji bez problema čitaju preko 100 knjiga godišnje, stekla sam osećaj da čitanje nije vredno ako neću prolaziti kroz bar tri knjige nedeljno. Za bilo koju osobu kojoj čitanje nije jedina aktivnost u danu, ovaj broj deluje poprilično nerealno. I to je u redu. Terajući sebe da završim određeni broj knjiga u određenom vremenskom periodu samo mi je stvaralo tenziju, zbog čega nisam ni bila zainteresovana za čitanje. Ali kada sam sama sa sobom raskrstila da ne čitam zbog nekog priznanja, već jednostavno zbog toga što mi ta aktivnost godi, shvatila sam da je čitanje i dalje jednako lako kao i kada sam bila mlađa. I jedno poglavlje na dan znači bar 20 minuta opuštanja i smislenog usmeravanja energije. Dakle, najvažnije je shvatiti da kao i u većini stvari, ni kod čitanja nije bitan kvantitet, nego kvalitet.

2. Svesno odvojite vreme za čitanje

Znam, znam. Deluje poprilično kontraproduktivno od hobija praviti još jednu aktivnost na to do listi. Međutim, ako ne odvojite svesno vreme za čitanje, proleteće dani bez da dotaknete knjigu, što otežava stvaranje navike. Ne mora to biti strog zadatak, tačan vremenski period koji ćemo provesti sa knjigom u ruci, ali ako želite da aktivno čitate, mislim da je zaista važno svesno odvojiti vreme za ovu aktivnost. Obično to ne zapisujem na listu dnevnih zadataka, ali u mislima otprilike oslobodim neko vreme koje ću provesti čitajući. Možda je to par poglavlja pre doručka, čitanje na pauzi od posla, ili jednostavno večernje opuštanje – šta god se uklapa u vaš raspored. Na primer, ja ne mogu da se nateram da čitam čim otvorim oči, a znam i da će me knjiga samo uspavati ako je uzmem neposredno pre spavanja. Zbog toga uvek odvajam vreme nakon večere – to je moj sweet spot.

3. Muzika za odagnavanje misli

Nije mi se jednom desilo da sam nakon napornog dana u ruke uzela knjigu, a nakon svake rečenice u mislima putovala ka sopstvenim brigama, samo ovlaš preletavajući misli likova u romanu. Kada primetim da mi je teško da se fokusiram na čitanje, uzimam slušalice i palim muziku. Međutim, odlučujem se za lo-fi zvukove ili white noise. Ako uđete na neku od mojih aplikacija preko kojih slušam muziku, bićete bombardovani nasumičnim playlistama namenjenim samo za koncentraciju. To je zato što je muzika meni zaista pomogla da odagnam suvišne misli i fokusiram se na štivo pred sobom.

4. Uklonite druge uređaje

Jedno od najvažnijih pravila koja sam sebi postavila kako bih se vratila aktivnom čitanju jeste da za vreme čitanja, telefon ne sme da mi bude na dohvat ruke. U suprotnom bih uvek osetila potrebu da ga samo na trenutak pogledam, odgovorim samo na tu jednu poruku ili pogledam samo jedan video. To nije problem, ali shvatila sam da mi ti sitni prekidi apsolutno narušavaju koncentraciju i kradu vreme, te da sa telefonom pored sebe čitam znatno sporije. Takođe, jako je teško udubiti se u priču ako je konstantno presecamo u potrazi za dodatnom stimulacijom. A vreme čitanja takođe iskoristim za punjenje baterije na telefonu (u drugoj prostoriji). Win-win ako mene pitate.

5. Nosite knjigu svuda sa sobom

Ponekad vežbam fokus tako što umesto da uzmem telefon u potrazi za zabavom, zapravo uzmem knjigu. To je odlična opcija kada ste kod kuće i obuzme vas talas dosade ili vam je jednostavno potreban predah. Međutim, šta je sa svim drugim trenucima u toku dana, kada uzimamo telefon samo kako bismo ispunili vreme? Čekajući, recimo, termin kod zubara ili avion? Naučila sam da je dobro uvek imati knjigu sa sobom, kako bih u svim situacijama mogla da ispunim vreme čitajući. Dobro, kada čekam prevoz a sa sobom imam samo malu torbicu, definitivno nije praktično da u ruci imam još i knjigu, ali uvek kada znam da idem negde gde ću neminovno morati da čekam deset do petnaest minuta, nosim knjigu sa sobom. Čak i te sitnice pomažu pri izgradnji navike.