10 stvari koje (možda) niste znali o Paris Fashion Weeku

Današnja legendarana Pariska nedelja mode začeta je mnogo pre nego što je istorija u svojim knjigama unela zvaničan datum. Iako niko nije mogao da predvidi kako će to izgledati danas, plan „novog sveta“ počeo je da se crta vek ranije zahvaljujući domišljatosti, talentu i hrabrosti onih koji su pomerali granice.

Inspirisani žamorom koji vlada tokom Nedelje mode u najvećoj modnoj prestonici, ali i njenim neoborivim uticajem, oduvali smo prašinu sa stranica istorije i pronašli priče koje su oblikovale Parisku nedelju mode, a koje je već donekle progutao zaborav.

Charles Frederick Worth i počeci modnih revija

Mnogo pre nego što je zaživeo koncept modnih revija kakvog poznajemo danas , u pariskim salonima sredinom 19. veka. počeli su da se naziru obrisi revolucije, a za njih je velikim delom bio zaslužan britanski dizajner Charles Frederick Worth kojem mnogi istoričari mode tepaju i titulom „oca haute couturea“. U svom pariskom studiju okupljao je elitu koja je oduvek težila da bude obučena po poslednjoj modi ali pored toga što je bio sjajan couturier, Wort je takođe imao prilično istančan nos za marketing. Prvi je u porube svoje odeće ušivao brendirane etikete, ali u načinu na koji je predstavljao svoje dekadentne kreacije skrivalo se seme ideje na kojoj će jednom počivati sve nedelje mode. Kako bi bolje ilustrovao svu lepotu i sjaj svojih haljina svojoj elegantnoj klijenteli i pokazao im kako izgledaju sve te neverovatne siluete u pokretu, odbacio je prethodne alate za prezentaciju, lutke, i zamenio ih živim modelima. Tokom „revije“, Wort bi ih prozivao po brojevima, a oni bi tiho hodali pred uglednom publikom koja je trebalo da bude zadivljena. Među tim prvim modelima bila je i Marie Venet Wort,Charlesova supruga, koja je kasnije proglašena za prvog profesionalnog modela. Ove „modne parade“ nisu imale ni posebno osvetljenje, ni muzičku pozadinu, a kamoli ekstravagantnu scenografiju, kao što imaju danas, ali su i tada bile mesto gde je elita došla da se pokaže i proćaska, ali i odličan marketinški alat kojim se novi trendovi predstavljaju samom vrhu društva.

Paul Poiret i prve dresscode zabave

Domišljatost jednog Britanca, kojeg su sledili njegovi savremenici promenila je modu u Parizu. Koncept „défilés de mode“ počeo je sve pažljivije da se oblikuje, a kako je čoveku kao društvenom biću verovatno „urođeno“ da večito traga za zabavom, tako se u umovima pariških kreatora vrlo brzo iskristalizovala potpuno logična ideja kodnog imena – afterparty. Posle formalnog dela programa u salonima i buticima, počeli su da organizuju žurke, a one su se vremenom pretvorile u grandiozne balove. Ali njihova svrha nije bila samo da opuste goste. Jedan od najcenjenijih francuskih dizajnera tog vremena, Paul Poiret,u njih bi pametno ubacio „trunčicu“ marketinga i iskoristio ih da promoviše modele odeće za koje je smatrao da će postati hit. Godine 1911. pozvao je goste na dekadentnu žurku koju je organizovao u pariskoj vili. Zabavi je dao ime „The Thousand and Second Night“, a sve što su zvanice trebale da urade je da ispoštuju dresscode koji im je nalagao da izaberu „persijski“ styling. Svakoga ko se nije pridržavao teme sa odevnim kombinacijama, Poiret bi poslao u ormar da obuče nešto iz njegove najnovije kolekcije, harem pants ili haljinu u obliku abažura. Tako su gosti, nesvesno, postali „slučajni“ modeli na modnoj reviji koja je trebalo da bude samo žurka, a Le Magnifique je, kako se Poiret zvao u Parizu, svakom odlazećem gostu dao svoj parfem „Nuit Persane“. Magnifique!

Šta se dešava na drugoj strani okeana?

Međutim, iako je istorija do tada izgledala bajkovito, dvadesete i tridesete godine prošlog veka obeležila je opšta anksioznost koja je ušla u svaku poru pariske mode, a izvor te uznemirenosti bio je na drugoj strani okeana. U strahu da sačuvaju svoj dizajn od kopiranja na američkom tlu, francuski dizajneri su suzili redove i svoje modne parade učinili još ekskluzivnijim. Pažljivo su birali ko će od novinara da ih prati, fotografisanje je bilo strogo zabranjeno, a samo najverniji klijenti mogli su da sede u publici. A onda je drugi svetski rat zavladao i prelazak Atlantika da bi se zabeležilo ono što se „kuva“ u pariskim salonima postao je nemoguća misija.

Rođenje Nedelje mode u Njujorku

I tačno u žaru svetskog rata, 1943. godine, modna publicistkinja Eleanor Lambert odlučila je iskoristiti trenutak ne bi li skrenula pažnju javnosti sa francuske mode. Dok je okupirani Pariz vodio potpuno drugačiji život, odlučna i pronicljiva Lambert u Njujorku je organizovala „Press Week“da pokaže urednicima i novinarima da ono što američki stvaraoci rade nije samo kopija pariskog dizajna. Novinari koji su ranije pisali o temama kao što su vođenje domaćinstva i kuvanje, jer nije bilo modnog novinarstva, dobili su ekskluzivan uvid u zbirke šest meseci pre javnosti. Oduševljenje je bilo gotovo pa opipljivo. „Press Week“ je bio apsolutni hit, a Lambert je zacementirala svoj status kao „kuma mode“. Pored toga što je uspešno okrenula reflektore ka američkom modnom dizajnu, koji je do sada bio ignorisan od sedme sile očarane Parizom, ona je postavila i temelje prve nedelje mode – Njujorške nedelje mode.

Pariški haute couture

Modne revije haute couture kolekcija počele su da se održavaju u Parizu 1945. godine, a specifične kriterijume koje jedna modna kuća treba da zadovolji da bi predstavljala couture kolekcije, a koji važe i danas, propisuje Chambre Syndicale de la Haute Couture. Kuće moraju da predstave kolekcije najmanje 50 originalnih dizajnerskih odevnih predmeta, dva puta godišnje, u januaru i julu, a postoje i propisi o broju zaposlenih u studiju kao i o broju tehničkog osoblja.

Bitka za Versailles

Nakon Drugog svetskog rata i uspeha „Press Weeka“, Amerika se izgleda „oslobodila pariškog uticaja“ ali upravo je na tom istorijskom antagonizmu i nikad zaceljenim tenzijama začet Paris Fashion Week. Godine 1973, sa osnivanjem Fédération Française de la Couture, prvi put je organizovana modna revija nekoliko dizajnera, koja bar donekle podseća na koncept koji imamo danas. Revija simpatičnog naziva „Bitka za Versailles“ održana je, a gde drugde, nego u raskošnoj rezidenciji francuskih kraljeva, a okosnica događanja bila je upravo „bitka“ u kojoj je pet francuskih couturiera izazvalo na dvoboj pet američkih dizajnera.

Okršaj titana

Marc Bohan za Christian Dior, Pierre Cardin, Hubert de Givenchy, Yves Saint Laurent i Emanuel Ungaro odmerili su snage sa Billom Blassom, Stephenom Burrowsom, Oscarom de la Rentom, Halstonom i Anne Klein, a na sveopšte iznenađenje „pobedu“ je odnela američka strana.

Celebrity klika

Cilj modne manifestacije bio je da se prikupe sredstva za obnovu Palate u Versailles, i na kraju je obeležila prekretnicu u istoriji mode. Za organizaciju su odgovorni bili „modna kuma“ Eleanor Lambert i kustos Gerald Van der Kemp, sve zajedno koštalo je otprilike 60 milijona dolara, a na popisu od 700 zvanica našla su se i imena poput Andyja Warhola, Lize Minnelli, Joséphine Baker, Grace Kelly i mnogih drugih. Taj 28. novembar u Versaillesu je možda značio bolno shvatanje da moda nije rezervisana samo za Pariz, već i dan kada je počela da se piše nova stranica istorije. Pariska nedelja mode je zvanično rođena, a Pariz je shvatio da pored haute couture, mora da obrati pažnju i na prêt-à-porter.

Spektakl Thierryja Muglera

Godine 1984. ekscentrični Thierry Mugler postao je prvi dizajner koji je otvorio modnu reviju francuskoj publici i tako ušao u istoriju. Povodom desetogodišnjice svog nastanka, priredio je spektakularan šou na pariskom stadionu Zénith, koji je pratilo šest hiljada ljudi, a pista je u potpunosti prožimala prostor, preplićući se sa „tribinom“. Pored toga što je bila prva komercijalna predstava tog obima, Muglerova revija, u njegovom stilu, bila je nešto poput sinergije pozorišta i mode, sa pregršt njegovih čudesnih, ali uvek apsurdnih kreacija, a prisutni je uglavnom pamte po poslednjem izlasku Pat Cleveland koja se spustila sa plafona kao otelotvorenje božanstva.

Yves Saint Laurent, moda i fudbal

Na stadionu je 1998. godine oboren još jedan rekord. Samo sat vremena pre finala Svetskog prvenstva između Francuske i Brazila na Stade de France, Yves Saint Laurent je svet još jednom podsetio da Francuska nije prestolnica samo fudbala, već i mode. Monumentalna modna revija trajala je 15 minuta, a Yves Saint Laurent je kao amblem francuskog luksuza pokazao svetu čak 300 lookova. Kolekcija, koja je proslavila četiri decenije modnog stvaralaštva, jedne od najvećih nada francuske mode, podeljena je na šest tema koje prikazuju sve epohe od 1958. do tada. U bekstejdžu je radilo 900 ljudi, 300 modela je izašlo na pistu, a emisija je emitovana pred 1,7 milijardi ljudi. Tog dana, francuska fudbalska reprezentacija odnela je pobedu, a pariska moda je još jednom dokazala zašto je toliko vole svetla reflektora.