Šta sve znamo o filmu koji možda nećemo ni videti

Oni koji me dobro poznaju znaju da ne volim ići na koncerte. Ljudi se uglavnom zaprepaste kada im to kažem, obično mi ne veruju, misle da se šalim, međutim stvarno je tako – ne vidim nikakvog smisla u tome da stojim u gužvi sa prenaglašeno egzaltiranim fanovima, strahujem da li će mi neko sasuti piće na glavu iz lahotne, plastične čaše, dok ja pokušavam pronaći adekvatan ugao iz kog se najbolje vidi najveći ekran do bine i da sve to još i papreno platim. Izvinite, ali no way! 

Međutim, iako tako stoje stvari sa mnom, postojale su tri muzičke zvezde zbog kojih bih povukao sve što sam rekao, načinio ustupak i ipak pristao na tu vrstu maltretmana. To su bili Michael Jackson, Tina Turner i Prince. Kada sam konačno odlučio da ću da se spakujem u avion i odem na turneju u London, kralj popa je iznenada umro, Tina Turner je odavno prestala da peva, pa je i ona umrla, tako da mi je još Prince ulivao neku nadu da ću bar nekoga od njih ipak videti uživo. Ali, avaj, i on je nestao preko noći i odjednom je postalo jasno da ja stvarno više neću ići na koncerte. A onda je iz vedra neba došla vest da se uveliko montira devetočasovni dokumentarni film o najvećem ekscentriku muzičke scene, čoveku koji je okrenuo naglavčke show business zakone i bio zaista prava zvezda u svakom smislu te reči, što mi je dalo dašak nade da ću ipak, makar preko ekrana dobiti parče života koji Prince nije dozvoljavao da se vidi. 

Photo: Michael Ochs Archives/Getty Images

Ezra Eldeman, poznat po svom nagrađivanom dokumentarcu O.J.: Made in America, uhvatio se možda najtežeg zadatka u karijeri, tako što je za Netflix već godinama radio na dokumentarcu o Princeu, velikom serijalu koji je imao za cilj da duboko razume sve faze ovog umetnika koji se opirao da bude poznat veći deo života. Eldeman postaje pasionirano zainteresovan od trenutka kada mu produkcijska kuća daje mogućnost pristupa pevačevim arhivima. Za desetine miliona dolara, prema izvoru upoznatom sa pregovorima, Netflix mu je obezbedio ekskluzivan pristup ličnoj arhivi, koju među kolekcionarima nazivaju trezorom. Bila je to prava soba, u podrumu njegovog doma i studija nalik na tvrđavu, u Paisley Parku, ispunjena neobjavljenim snimcima i snimcima sa koncerata i majstorskim kopijama sve njegove muzike, crteža i fotografija i ko zna čega sve još. U životu, Prince je bio izuzetno privatna osoba. Retko je davao intervjue, a kada bi razgovarao sa novinarima, sve im je davao na kašičicu. Bilo je toliko neobjašnjivih neobičnosti vezanih za njegov neveorvatni život. Od promena njegovog imena u Symbol – do njegovih brojnih bitki sa diskografskim kućama, uključujući godine kada je, svađajući se sa Warner Brothers oko kontrole nad svojim izdanjima i svojim glavnim snimcima, počeo da nastupa sa rečju Slave ispisanom na licu. Ono što je najviše zbunilo od svega, bila je njegova smrt od predoziranja fentanilom, s obzirom da je uvek potencirao da prezire drogu i alkohol. Pristup trezoru predstavljao je priliku da se ispriča zaista jedna velika priča iz mnogo uglova o životu ovog muzičara. Međutim, taman kada se cela stvar privodila samom kraju u montažnoj sobi, sve je stopirano i postoji verovatnoća da film nikada nećemo ni pogledati. 

Naime, Sasha Weiss, jedna je od retkih koja je pogledala film, autorka je teksta za The New York Times zbog koga je sve stavljeno na hold. Ona u svom opširnom članku, opisuje neke scene koje se pojavljuju u dokumentarcu, uključujući i trenutak u kojem njegova nekadašnja devojka Jill Jones govori o potresnim momentima u kojima kako ona tvrdi Prince pokušava nekoliko puta da je udari u lice nakon što ga je ošamarila u toku svađe 1984. godine. Ali, to nije sve. Susannah Melvoin, njegova takođe bivša ljubav, u istom filmu ga optužuje da je vršio kontrolu nad njom, pratio sve njene pozive, držao je zaključanu u sobi i tražio da prekine odnose sa sestrom. Zatim, njegova bivša supruga, Mayte Garcia navodi da ju je pevač ostavio samu kada im je umrlo dete. I tako dalje i tako dalje. Međutim, to nije jedina strana njegovog života, jer razni izvori takođe podsećaju na pozitivna sećanja na pevača, što je stvorilo ono što je sam reditelj opisao kao jedan od najtežih projekata u svojoj karijeri, izjavivši da je teško reći istinu o nekome o kome svi ispitani ljudi drugačije misle. 

Photo: Richard E. Aaron/Redferns

Izgleda da se ovaj dokumentarni projekat ispostavio isto onoliko komplikovanim baš kao što je bio i sam Prince. Čini se da je istinu teško dokučiti, naročito u slučaju zvezde koja je svoj život štitila do maksimuma, pa smo sada prepušteni svedočenjima ljudi kojima možemo verovati samo na reč. Bilo kako bilo, izgleda da kada je reč o idolima, najbolje je što manje znati, jer kada ih spustite na nivo običnih ljudi, tada vam i njihov rad pada u očima, uprkos pokazanoj genijalnosti i želji da dosegnu visine bogova. Izgleda da to nikome nije pošlo za rukom, pa ni jednom Princeu, koji je makar kada je o muzici reč, svakako bio jedan od bogova sa Olimpa.