Luka Rajić, mladi perspektivni vokalni izvođač, nesumnjivo predstavlja autentičan izraz na našoj muzičkoj sceni. Pojavio se pre skoro četiri godine i krajnje nenametljivo se uvukao pod kožu svi onih koji uživaju u njegovim senzualnim stihovima i glasu koji se lako pamti. Svoju muzičku karijeru započeo singlovima koji su ga već na samom startu obeležili kao autora istančanog i unikatnog zvuka, ali i pojavnosti, naročito kada su u pitanju svi njegovi muzički spotovi. Pesme poput Eksplozija emocija, Ne izlaziš mi iz glave i Ljubimo se, kao i numera Ludim privukle su veliku pažnju na društvenim mrežama i gotovo instant počele da se puštaju i pevuše na privatnim žurkama. Kako ga je pratila slava, tako je i njegov kreativni tim koji čine Igor Rajić i Emilija Terzić svakim novim singlom uspevao da oduševi veliki krug obožavalaca. Izbacujući hit pesme, ostvario je saradnje sa umetnicima među kojima su Pocket Palma i Jymenik, a nastupio je kao predgrupa bendu Buč Kesidi, kao i čuvenoj portugalskoj pevačici Maro. Ovo leto uspeo je da začini vrelinu svojim teaser pesmama sa novog albuma Deca novog milenijuma, koji samo što nije izašao. Taj svojevrsni intimni audio dnevnik predstavlja himnu svim vibrantnim ljubavima i posvećen je svim ljudima koji razmišljaju out of the box. Našli smo se u centru grada, dok je sunce topilo asfalt na plus milion, gde sam nakon nekoliko rečenica shvatio da je moguće uspešnu karijeru graditi kao sasvim običan dečko iz komšiluka koji nema sklonosti ka skandalima. U sasvim opuštenom razgovoru, priznao mi je da se uvek trudi do maksimuma i da bi mu možda trebalo da se malo više opusti i bude slobodniji.
Polako brojimo dane kada će tvoj prvi album ugledati svetlost dana. Kako se ti osećaš i da li sada kada je sve zaista gotovo spreman za taj veliki korak?
Jesam, vrlo sam spreman. Baš sam skoro, pre dve nedelje, odslušao album od početka do kraja nakon dva meseca pauze od slušanja i tada sam zaista shvatio da sam spreman za ovaj korak. Ovo je pravo vreme za moj prvi album i čini se kao kraj početka. Sve zaista dobro zvuči, zadovoljan sam svakom pesmom. Spremamo ga već dve godine i nije ni čudo da više ne mogu da izdržim da ga publika napokon čuje. Jako sam uzbuđen.
Znači ništa ne bi menjao?
Sada kada tako kažeš, voleo bih da smo imali vremena da uradimo još koju pesmu, jer kada preslušavam album, poželim da je malo duži, ali to ostavlja prostor za neku deluxe verziju albuma. Čak polako ubeđujem svoj tim da to i uradimo. Ali, o tom potom, čekamo prvo standardnu verziju.
Dosta klasično, ali i važno pitanje zašto Deca novog milenijuma?
Naslov je nastao u avgustu pre dve godine i taj mesec se generalno ispostavlja kao period moje lične, najplodnije inspiracije. Igor, Ema i ja smo u avgustu 2022. sasvim slučajno pogledali dokumentarac o čuvenom Woodstocku iz 1999. godine, “Trainwreck”. Za one koji ne znaju – reč je o festivalu koji je pokušao da oživi onaj pravi veliki Woodstock, ali u potpuno drugačijim okolnostima koje im ovoga puta uopšte nisu išle na ruku, pa se sve završilo ogromnim nezadovoljstvom posetilaca i na kraju, požarom. Film je bilo zaista neprijatno gledati i valjda smo svo troje bili pod jakim utiskom da smo tokom sessiona koji se desio ubrzo nakon toga bili veoma inspirisani. Tada je nastala pesma Deca novog milenijuma i prva strofa: Imao sam viziju, ovo je naš svet, teško je da zamisliš da je od vode nastalo sve, ceo život gledaš požare izgubljene generacije. Pesma zapravo govori o generacijama koje su tu bile pre nas i koje su nam ostavile probleme i prepreke sa kojima se danas borimo hteli mi to ili ne. U tim okolnostima se prepoznajemo i u razumevanju bola gradimo nešto što će biti lepše mesto sa nove generacije. Imali smo vizuju, stvarajući i sve ostale pesme, da ćemo preko albuma proširiti drugačiji pogled na svet, na sve one koji razmišljaju van ubičajenog okvira i koji osećaju. To su ta deca novog milenijuma.
Photo: Luka Stepanović
Za audio produkciju novog izdanja sarađivao je sa svojim bratom, producentom u usponu, Igorom Rajićem. Kako je sarađivati unutar porodice? Da li postoje neslaganja?
Rad sa mojim bratom mi je zapravo vrlo olakšao moj deo posla, jer da nije bilo Igora, sigurno ne bi bilo ni albuma. Svoje prve pesme sam radio sa drugim producentima i iz ove perspektive razumem koliko tada nisam znao o stvaranju muzike. Imao sam utisak da zbog manjka iskustva ne mogu da navodim tok stvaranja, s obzirom da su oni bili na većem muzičkom nivou od mene. Kada sam krenuo da radim sa Igorom, to je počelo sa pesmom Ljubimo se i znali smo da je to to, da se razumemo, jer mi se pre svega sviđa kako on razmišlja. Dosta nam je pomoglo to što smo obojica učili istovremeno i tokom rada smo stvarno počeli da verujemo jedno drugom. Ravnomerno smo rasli. Jako mi se dopada njegova spremnost da eksperimentiše i da u tom smislu možemo da istražujemo zajedno. Mislim da ima dobre ideje i ne čujem da neko nešto slično radi sa naše scene. Obojica jako dobro izvlačimo autentičnost jedan iz drugog.
Ovo leto si začinio jednim senuzualnim tizerom sa novog albuma i pitanju je pesma Rituali za koju si sam rekao da je himna vibrantne ljubavi. Kakva je to ljubav?
Do sada sam nekako dosta impulsivno ulazio u odnose, ne razmišljajući da život, pa i ljubav imaju svoj tok i da ne mogu konstantno da idem ispred njega. Iz takvih odnosa je nastala pesma Prelepa tragedija, dramatična balada koja je nastala iz odnosa koji se u realnosti nije ni desio, ali je odbijanje u tom smislu u meni izazvalo burne emocije koje sam morao da pretočim u verovatno najtužniji tekst sa albuma. Sušta suprotnost toj pesmi je pesma Rituali. Poželeo sam da pevam o lepim stvarima, manje teškim, i poželeo sam da je ljudi slušaju onda kada se osećaju dobro u svom telu. Ta vibrantna ljubav izlazi iz mene upravo u tim trenucima… Na moru, u prirodi, kada je vruće i želiš da skineš stvari. Posvećena je letu, upoznavanju novih ljudi, ljubavi, gradova i istraživanju sebe.
Šta misliš za šta bi tvoj album bio perfektan soundtrack?
Mislim da je savršen soundtrack za leto. Savršen je za vožnju u kolima, savršen je za daydreaming, za kasne noći kada bi ipak radije ostao kod kuće i od svoje sobe napravio stage i imao imaginarne nastupe. Postoji jedna pesma na albumu, Okreni mi svet, kojom se album otvara. Svaki put kada stavim slušalice i šetam se svojim rodnim gradom imam utisak da sam u filmu. Preporučio bih to svakome ko ima problema sa monotonijom, ova pesma će vam ofarbati sobe, ulice i neba najlepšim nijansama, verujte mi.
Ako se setimo tvojih početaka sa singlom Ludim koji je nekako instant izazvao poplavu tvoje popularnost i novo ime koje je skrenulo pažnju nekako se čini da te to i dalje prati. Kako ti to polazi za rukom, a nemaš ni jedan skandal za sobom?
Početak moje karijere je za mene zapravo bio prilično buran iako o tome nikada nisam pričao. Koliko god da mi je pesma Ludim donela dobrog, baš u duhu pesme su se desile situacije iz kojih sam počeo da učim kako industrija funkcioniše. Nije bilo nimalo prijatno, ali je bilo neophodno. Međutim, tek sada, posle pet godina koliko sam na sceni, shvatam da sam previše the good guy. Kao večiti people pleaser pun razumevanja za sve, mislim da je vreme da naučim da kažem ne čak i onda kada znam da će biti neprijatno.
Teško je pričati o tvom radu , a ne spomenuti koliko pažnje izdvajaš na svoju pojavu, modu i spotove i dosta si dosledan u tome. Kako se još uvek nije desio neki sponzorski ugovor, odnosno još uvek nisi brandiraan da tako kažem?
To se isto pitam i ja, ali nemam odgovor. Trudim se da radim sa stilistima kojima sam inspirativan, isto kao što su i oni meni. Od početka ovog puta radim sa Mariom Perović, a od skoro je tu i Marko Ječmenica. Oni su u meni probudili tu iskru za fashion i da je važno da se za svaki nastup pojavim u nečemu što je posebno, što nije odeća za svaki dan. Zahvaljujući njima imam taj svoj pečat na kome sada dodatno radim. Cela ideja bavljenja muzikom je krenula iz čiste ljubavi i znatiželje. Tek u poslednje dve godine, i otkako sam potpisao ugovor sa Universalom, sve što radim vodi ka tome da što više ljudi sazna za moju muziku. Mislim da će prirodno sa tim doći i brendovi, ne brinem se.
U kakvim ste odnosima moda i ti, koliko ti znači na dnevnom nivou, ne samo na nastupima?
Mislim da sam malo drugačiji na sceni nego u privatnom životu. Koliko god volim leto, toliko ne volim da se znojim i tada mi je jedino bitno da na sebi imam što manje slojeva odeće.. Ako bi me sreo u Lazarevcu, video bi me u šortsu, majici, patikama… Meni je to komfor zona. Baš kada sam prošle godine izbacio spot za pesmu Časna reč imao sam unutršanju borbu i uplašio sam se da to što se dešava u spotovima ne predstavlja 100 posto mene. Od tada radim na spajanju ta dva sveta, iako je neizbežno da će ono što nosim na nastupu uvek biti magičnije u odnosu na privatan život.
Photo: Luka Stepanović
A šta nikako nije tvoja komfor zona u tom smislu?
To mogu da kažem tek onda kada obučem nešto. Vidim sebe na određen način i ako to što obučem ne izvlači iz mene samopouzdanje, to nije moja komfor zona.
Krajem godine treba da se dogodi tvoj prvi solistički koncert, pa me zanima kako je to zamišljeno?
To je zamišljeno da bude jedno veliko okupljanje dece novog milenijuma.
Znači Woodstock u Beogradu?
Pa, zapravo jeste. Ali, biće mnogo prijatnije. Spremamo nešto što do sada nismo uradili i za šta nije postojala prilika, jer ipak su festivalski nastupi drugačiji. Ovo će sigurno biti nešto sasvim posebno.
I za kraj, šta bi ti poručio sebe s početka karijere?
Rekao bih mu da bude slobodniji. I da se malo više opusti. To bih rekao i ovom sada Luki isto.
–
*Debitantski album Luke Rajića “Deca novog milenijuma” izlazi 6. septembra, kada će svih deset pesama biti dostupno na streaming servisima, a do tada ga možete pre-saveovati na linku.
